Jedan Covek
Bora Đorđević, Vidoja Božinović-Džindžer
Dok napolju vetar duva
da te Bog sacuva,
dok napolju vetar puse
iz dubine duse,
jedan covek pojma nema,
jedan covek sljema.
Dok napolju kisa pljusti
covek lozu ljusti,
dok napolju kisa lije
covek samo pije,
dok napolju kisa pada
covek dalje strada.
Dok napolju sunce sija
covek puni i ispija,
njemu treba dobra svirka
i ponesto da se cirka,
dok napolju ima sunca
covek pijam bunca:
Hej, zivote skote,
hej, zivote idiote,
hocu da se napijem,
majke mu ga nabijem.
Hej, zivote skote,
hej, zivote idiote,
a kada se napijem
ima sve da razbijem