Autsajder
Nemanja Ristic
Tek iskvaren, unezveren
U dusi vene, jesen
Dođe samo kada pozeli
A kada odlazi, vrata nogom zalupi
Fali mu ta kap, koja ceo slap
Na skupu drzi
Na ivici do ludila, opet zelja se probudila
I svake noći
On se bori, a zeli da izgori
Demon sto ga mori
Po glavi se vrpolji
I ako stisne, prestaće da kisne
U vene će da klisne, otrov sto je lek
I svake noći zivot mu
Dovede smrt
Niko ne shvata, ni ne proba
Da od njega postane osoba
Odu samo kada pozele
A kada dolaze, bolje i da ne dolaze
On je svoj smak, progutale mrak
Mu besne oči
Sad steze saku pada, pronalazi put do daha
I iz nemoći, prepusta se noći
On se bori, a zeli da izgori
Demon sto ga mori
Po glavi se vrpolji
I ako stisne, prestaće da kisne
U vene će da klisne, otrov sto je lek
I svake noći zivot mu
Dovede smrt